ДНК разбија митове: Сви смо један народ?

У петом дијелу фељтона о митовима које разбија или потврђује истаживање ДНК хаплогрупа, стижемо до оног које је происходи из претходних. Каква је разлика између народима од којих неки упорно покушавају да се представе другачијим.



 Пише Синиша Јерковић, главни уредник Српског ДНК пројекта

Генетски резултати јасно показују, односно потврђују оно што се већ у историји и етнографији зна, да је данашња популација штокавског говорног подручја у средњем вијеку свакако припадала једном народу и да је подјела на различите народе, узрокована прије свега вјерском подјелом на православне, католике и муслимане.

 

Сеобе Словена је било

Хаплогрупа која је појединачно најзаступљенија међу становништвом штокавског говорног подручја јесте хаплогрупа I2-PH908 (позната као I2a Dinaric South) и представља његов најјаснији генетски маркер.

Ван штокавског говорног подручја проценти ове хаплогрупе нагло падају - код Словенаца, кајкавских Хрвата, Бугара и Македонаца падају испод 10%. Код несловенских Грка и Албанаца је тај проценат још нижи.

Данас мање више исте хаплогрупе и хаплотипове налазимо код босанских муслимана, Срба из Србије, Крајине, Босне и Херцеговине и Црне Горе, Хрвата јужне Далмације и Херцеговине. Унутар тог штокавског подручја, поједине регије показују своје посебности.

Тако хаплогрупа I2-PH908 има највише проценте у Херцеговини (и преко 60%), хаплогрупа R1a веће проценте има у Средњој Босни, Посавини и Славонији, хаплогрупа E-V13 у источној Црној Гори.

Што се тиче првог генетског истраживања у БиХ који је радио бивши хрватски министар Приморац, оно је заправо и било извор свих каснијих неразумјевања везаних за присуство хаплогрупе I2a на нашим просторима. Не само што је Приморац лансирао тезу о палеолитском континуитету хаплогрупе I2a на нашим просторима, већ је циљано тестирао Хрвате из Херцеговине (гдје су иначе највиши проценти I2a хаплогрупе за све три нације).

 

Свирање у генетске дипле

Тиме је створио помало криву генетску слику по којој Хрвати имају највише проценте хаплогрупе I2a и самим тим највиши проценат "палеолитског генетског наслијеђа", те да по тој основи представљају старију популацију на овим просторима од Срба и муслимана. Колико је то полазиште било погрешно, објашњено је у уводном дијелу.

Дакле, укупно говорећи Србима генетски најближе популације су босански муслимани и Хрвати штокавског говора.
 

 





КОМЕНТАРИ