Антиасадовска примјена: Зашто је боља Сребреничка, од Сарајевске патетике?

Мада би се као о паралели дало говорити једино о Сарајеву, британски ББЦ у опширној репортажи пореди сиријски град Алепо са Сребреницом, и констатује да међународна заједница ништа није научила на том примјеру.



Чине то не без разлога, јер Сарајево је до 1995. године постало толико излизана тема, да су морали произвести Сребренички мит. Поготово када су након Дејтона из Вогошће, Илијаша, Илиџе, Хаџића, Грбавице... "Чејени отишли". Као у пјесми пријератног Забрањеног пушења. Без крви, без боја.

У Алепу су, у овом вјерском рату, на западу били они који Западу не одговарају. Сад су они заузели и Исток. То се Западу не допада, па улази у рециклажу лажи. Уредницима на ББЦ, не пада на памет да ламентирају како је Исламска држава, док су се Асад и Путин забавили око Алепа, опет заузела древни град Палмиру и вјероватно минира стубове. Истовремено угрожавајући Т4, виталну авиобазу за тај дио Сирије.

Јесте ли чули икада за Кафарју?

Не! Њима је тема Сребреница из 1995. године, како би опет развијали сентимент о окруженим градовима и патњи цивила "чији животи су у питању по заузимању града". На шта НАТО и "цивилизовани свијет" морају реаговати оружјем у име људскости... То им никада неће пасти на памет да помену у случају, рецимо, шиитске енклаве око града Фое и нешто мање Кафарје? Ваљда тамо нема цивила. Или можда уређивачка политика иде по принципу - ко је за Асада није човјек, и нема људска права?

Зато ће ће хуманитарну и војну помоћ падобранима у градове под исламистичким окружењем дотурати Иран и Русија.

Умјесто свих тих тачних информација о рату у Сирији, њима је пало на ум да у разговору са преживјелим Сребренчанима, који причају о томе како виде ситуацију у Алепу, ББЦ подсјећа шта се у преддејтонској БиХ догодило 11. јула 1995., јер "двије године раније Сребреницу су УН прогласиле за област безбједну за цивиле".

Босански муслимани из околних области тражили су у Сребреници уточиште док су босански Срби, наводи ББЦ, извршавали етничко чишћење, протјеравши несрпско становништво.

„Око 20.000 избјеглица је побјегло је у Сребреницу, тада под заштитом холандских мировњака УН. Међутим, снаге босанских Срба, предвођене командантом Ратком Младићем окупирале су град и почело је гранатирање“, наводи овај британски медиј.

Цементирање нетачних или полутачних конструкција

Хасан је тада имао 19 година и мислио је, каже, да ће их у Сребреници УН снаге заштити.

„Оно од чега је Хасан побјегао из Сребренице био је највећи злочин у Европи од Другог светског рата. За само неколико дана убијено је 8.000 мушкараца и дечака. Питање шта мировњаци нису учинили да заштите убијене остало је до данашњег дана“, пише ББЦ.

Осим што је данас јасно да ове бројке нити су тачне, нити су могуће, будући да је то збир свих страдалих муслимана у Подрињу, не само везано за догађаје  из јуна 1995., као и у свакој медијски изграђеној митоманији, оне ће и даље бити понављане, понављане, понављане...

Како наводе, иако су различите околности у Алепу у односу на Сребреницу - барем по томе што нема припадника УН у областима под опсадом - они који су преживјели Сребреницу бијесни су јер међународне снаге нису заштитиле цивиле који су опет на нишану.

Хасан сматра да постоји доста сличности између Сребренице и Алепа, а ББЦ ту наводи да се према процјенама УН у Алепу налази око 50.000 цивила чија судбина је под знаком питања.

Побуњеници који су против предсједника Башара ал Асада држали су источни дио града од 2012. године. Међутим, велика офанзива сиријске војске, уз подршку руских снага из ваздуха, довела је до тога да побуњеници тренутно контролишу само 2,5 квадратна километра, пише ББЦ.

Такође, УН наводи да је постоје релевантни докази о погубљењима 82 цивила, што сиријска влада негира. Становници Алепа кажу да се тијела налазе на улицама и да се људи плаше да изађу да их склоне, истиче ББЦ и додаје - нема хране, као ни љекарске помоћи за повријеђене, а многи су толико очајни да на друштвеним мрежама пишу опроштајне поруке.

И у овом случају, у питању је потпуна пропаганда, у циљу дезинформације испуштањем. Многи други градови у Сирији, који су под контролом легалне власти из Дамаска, опсједају и више година бомбардују исламистички побуњеници спонзорисани из Турске и са Запада. Управо цитирана УН је више него једном навела случајеве ратних злочина и у источном Алепу, у току ове операције ослобађања, али у патетичном тону то прилог британског јавног РТВ сервиса испушта намјенски.

У питању је тотална замјена теза, гдје се треба заборавити ко је био агресор на Србију, Ирак, Авганистан, Либију, па најпослије и Сирију. Барем из угла међународног права. Све се то радило у име "спречавања патње цивила" и "људских права". Једно је право веће, па се демократија треба успостављати авиобомбама. Пробајте ту причу сад продати цивилима у Алепу. Поготово ако нису живи.

Неће, јер на Алепо падају сада руске, а не америчке авиобомбе, као по Београду и Сарајеву. Које ништа мање не разазнају цивиле од војника. Умјесто свега тога, нуди нам се подгријани, више пута изнова склапани и сахрањивани леш мита који је направљен управо у овакве сврхе. Умјесто Слободана Милошевића онда можете убацити кога год хоћете. Садама Хусеина (бојни отрови), Муамера ел Гадафија (тероризам, људска права), Лукашенко (прича руски), Мадеро (воли Кастра)... Свима треба неко масовно страдање цивила (или оно би 2000 војних заробљеника мушког пола?) да би код свог јавног мнења оправдали трошење милијарди на ангажовање авијације и артиљерије, у неком сукобу гдје их искључиво занима нафта и природни гас.

Умјесто о томе колику ће зараду имати приватне мултинационалне компаније ако у том рату срушите некој земљи легалну власт, причате нешто овако:

„Људи у Алепу се осећају исто као ми. Осећали смо се напуштено, као да не припадамо овом човјечанству. Нису нас третирали као људе. Стално понављамо 'никада више', али када дође до акције не учинимо ништа да спријечимо такве ствари да се понове. Изгледа да свијет није ништа научио. Живимо у модерном свијету са технологијом и немамо никакве изговоре да кажемо 'не знамо'“, каже Хасан.

Патетика на куб

ББЦ ту преноси и причу Неџада Авдића који је са оцем, као и Хасан, такође у колони побјегао у Тузлу. Побјегао је у Сребреницу 1993. године када су му босански Срби у оближњем мјесту уништили кућу. Када је град ослобођен од стране јединица Војске Републике Српске 1995. године  (ББЦ каже "пао") имао је 17 година.

И у све патетичном тону, описујући ситуацију у којој се нашао, испричао је да се са око 2.000 људи предао Србима. (Сад ви немојте питати, откуд онда 8.000 на почетку прилога?).

И Авдић прича да “види себе у сликама дјеце из Алепа“.

„Надају се да ће им неко помоћи, али нада им је узалудна. Веома је могуће да ће Алепо имати исту судбину као Сребреница. Преживјео сам геноцид, па дозволите ми да пошаљем поруку свијету: Не дозволите да Алеп буде нова Сребреница“, каже он.

Емир и ББЦ не знају за Грујичићеву побједу

Емир Суљагић је трећи саговорник ББЦ-ја. Имао је 17 година када је побјегао из Братунца у Сребреницу 1993. године. Он не види разлику између Сребренице и Алепа, односно БиХ и Сирије.

"Реците ми шта је другачије", каже он.

Пошто Емир не зна, рећи ћемо му да је у случају Сарајева (читај: Сребренице) свијет био сасвим другачији, те да Русија није била у стању помоћи другу страну. Америка и остатак њених НАТО-сателита, без противтеже Варшавског уговора је почео да сије бомбама демократију и нестабилност широм свијета, док ево није дошао до саме Украјине. Русији пред носом. Испоставило се да САД немају никакву намјеру да успоставе партнерски однос са Русијом, већ да све агресивније намјеравају "плишаним револуцијама", у Грузији и Украјини најочитије, да залазе у зоне интереса које су обећали да неће угрозити.

Свугдје је услиједио рат.

Посљедице које је спашавање Ирака, Египта, Марока или Либије од "понављања Сребренице" и то спонзорисањем исламских фанатика и терориста, свима су нам данас јасне на територијама које контролише тзв. Исламска држава Ирака и Леванта. Исто тако је изградња Сребреничког мита, те истрајавање на истом као симболу и јединој информацији коју ћемо о рату у бившој СР БиХ добити из западних медија. Исто то сад раде са Алепом.

Колико је Сребреница осјетљива тема, најбоље се види на томе што врховни вјерски поглавар муслимана у Дејтонској БиХ, сасвим нетолерантно и недемократски захтијева од џемата да "не дозволе да влах влада Сребреницом".

Ни ББЦ изгледа није обавијештен ко је побиједио на локалним изборима у граду којим се баве, први пут када су у историји српске партије договориле јединствен наступ.

 

Кључне ријечи: Сирија, ,





КОМЕНТАРИ